• AGRONOMSKI FAKULTET ČAČAK


  •   
  • FileName: Ovcarstvo11.pdf [preview-online]
    • Abstract: AGRONOMSKI FAKULTET ČAČAKISTITUTO SPERIMENTALE ITALIANO“LAZZARO SPALLANZANI”Projekat: AKTIVNOSTI PODRŠKE RAZVOJU MLEKARSTVASRBIJE (REGIJA ČAČAK)Koordinator: Prof. dr Milenko GutićGutić Milenko Snežana Bogosavljević-Bošković

Download the ebook

AGRONOMSKI FAKULTET ČAČAK
ISTITUTO SPERIMENTALE ITALIANO
“LAZZARO SPALLANZANI”
Projekat: AKTIVNOSTI PODRŠKE RAZVOJU MLEKARSTVA
SRBIJE (REGIJA ČAČAK)
Koordinator: Prof. dr Milenko Gutić
Gutić Milenko Snežana Bogosavljević-Bošković
Milun Petrović Leka Mandić
Vladimir Kurćubić Vladimir Dosković
OVČARSTVO
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Čačak, 2006.
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
Gutić Milenko • Milun Petrović • Snežana Bogosavljević-Bošković
Vladimir Kurćubić • Leka Mandić • Vladimir Dosković
OVČARSTVO
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
Izdavač:
Agronomski fakultet Čačak, Cara Dušana 34 Čačak
Za izdavača: Prof. dr Miroslav Spasojević
Recenzent: Novica Stolić
Lektor: Jelena Gutić
Kompjuterska obrada: Leka Mandić
Štampa: 31 Oktobar ul. 555, br. 23, 3200 Čačak
Tiraž: 300
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна Библиотека Србије, Београд
636.32/.38(035)
OVČARSTVO: tehnologija proizvodnje /
Gutić Milenko ... [et al.]. – Čačak: Agronomski fakultet, 2006 (Čačak: 31. Oktobar).
– 137 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Projekat Aktivnosti podrške razvoju mlekarstva Srbije (regija
Čačak) / Agronomski fakultet Čačak i Istituto sperimentale Italiano „Lazzaro Spalanzzani“)
Tiraž 300. – Bibliografija: str. 137.
ISBN 86-82107-83-X
1. Гутић, Миленко
а) Овчарство – Приручници
COBISS.SR-ID 131882508
Knjiga “Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje”, je deo rezultata aktivnosti na međunarodnom projektu
“Aktivnosti podrške razvoju mlekarstva Srbije (regija Čačak)” čiji su učesnici Istituto Sperimentale Italiano
“Lazzaro Spallanzani” iz Milana i Agronomski fakultet iz Čačka.
Finansiranje priručnika je omogućilo Ministarstvo za inostrane poslove Vlade Republike Italije.
Libro «L' allevamento ovino – tecnologia della produzione» fa la parte dei risultati delle attività sul
progetto internazionale «Le attività di sostegno per lo sviluppo della filiera latte di Serbia (area di Čačak)»
i cui partecipanti sono Istituto Sperimentale Italiano «Lazzaro Spallanzani» di Milano e la Facoltà di
Agronomia di Čačak.
Questo è realizzato grazie al confinanziamento del Ministero Italiano degli Affari Esteri.
2
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
SADRŽAJ
UVOD ………………………………………………………………………………………… 9
RASE OVACA …………………………………………………………………………. 11
DOMAĆE RASE OVACA ...................................................................................... 12
Pramenka ............................................................................................................. 12
Sojevi pramenke sa rudom vunom ........................................ 14
Sjenička ovca .......................................................................................... 15
Svrljiški soj ............................................................................................... 16
Šarplaninski soj .................................................................................... 16
Sojevi pramenke sa grubom vunom .................................... 17
Pirotska ovca .......................................................................................... 17
Krivovirski soj ......................................................................................... 18
Beli metohijski soj ................................................................................ 19
Karakačanski soj ................................................................................ 19
Pivska ovca ............................................................................................... 20
Privorski soj ............................................................................................. 21
Cigaja ......................................................................................................................... 21
Domaći merino ................................................................................................ 22
INOSTRANE RASE OVACA ................................................................................ 23
Tipovi ovaca za proizvodnju vune ............................................ 23
Elektoral ...................................................................................................... 24
Negreti merino ........................................................................................ 25
Gvadalupa merino ............................................................................... 25
Merino-rambuje...................................................................................... 25
Merino arl ................................................................................................. 26
Američki rambuje ................................................................................ 27
Australijski merino ............................................................................. 27
Merino rase za proizvodnju vune i mesa......................... 28
Askanijski merino .................................................................................. 28
Kavkaski merino .................................................................................... 28
Ruski merino ............................................................................................ 29
3
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
Merino rase ovaca za proizvodnju mesa i vune.......... 29
Merino prekos .......................................................................................... 30
Nemački mesnati merino ................................................................. 30
Il d' Frans .................................................................................................... 31
Virtemberška ovca ................................................................................ 31
Tip ovaca za proizvodnju mesa .................................................. 33
Tovne rase ovaca duge vune.......................................................... 33
Lester rasa .................................................................................................. 34
Linkoln rasa ............................................................................................... 34
Teksel rasa .................................................................................................. 35
Mesnate rase ovaca srednje duge vune ............................... 36
Border lester ............................................................................................... 36
Nemačka beloglava mesnata ovca ............................................. 36
Mesnate rase ovaca kratke vune ................................................ 37
Sautdaun rasa ............................................................................................ 37
Hempšir rasa .............................................................................................. 38
Šropšir rasa ................................................................................................. 38
Tipovi ovaca za proizvodnju mleka ........................................ 39
Istočno- frizijska rasa .......................................................................... 39
Avasi rasa ..................................................................................................... 41
Lakon rasa ................................................................................................... 41
Sardinijska rasa ....................................................................................... 42
Hios rasa ....................................................................................................... 42
Tip ovaca velike plodnosti ................................................................. 43
Romanovska ovca ................................................................................... 43
Finska ovca ................................................................................................. 44
Tip ovaca za proizvodnju krzna ................................................. 45
Karakul ovca .............................................................................................. 45
ODGAJIVAČKO - SELEKCIJSKI PROGRAM I
OPLEMENJIVANJE OVACA U CILJU POVEĆANJA
PROIZVODNJE MESA .......................................................................................... 51
SELEKCIJA NA POPRAVLJANJE MESNATOSTI ........................... 51
UKRŠTANJE U PROIZVODNJI OVČJEG MESA ............................. 53
UTICAJ GENETSKIH FAKTORA NA KVALITET MESA ........... 56
4
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
USLOVI KOJE MORAJU ISPUNJAVATI ŽENSKA
GRLA ZA PRIPLOD I NJIHOVO OCENJIVANJE I
RAZVRSTAVANJE U KLASE ................................................................... 57
OCENJIVANJE I RAZVRSTAVANJE PRIPLODNIH
OVACA U KLASE ........................................................................................................ 58
MATIČNA EVIDENCIJA I OBELEŽAVANJE OVACA .. 61
NAČIN OBELEŽAVANJA OVACA .................................................................. 63
REPRODUKCIJA OVACA .............................................................................. 65
POLNI CIKLUS I KORIŠĆENJE OVACA U PRIPLODU.......... 65
FAZE ESTRUSA I DUŽINA PRODUKTIVNOG ŽIVOTA
OVACA ............................................................................................................................... 67
BREMENITOST I JAGNJENJE OVACA ................................................. 68
ORGANIZACIJA I TEHNIKA PRIPUSTA .............................................. 69
TEHNOLOGIJA GAJENJA ................................................................... 73
DRŽANJE I ISHRANA OVACA ZA VREME LAKTACIJE ...... 73
GAJENJE JAGNJADI DO ZALUČENJA ..................................... 76
GAJENJE PODMLATKA ZA PRIPLOD .................................................. 80
TOV JAGNJADI U PERIODU DOJENJA ........................................... 82
TOV ZALUČENE JAGNJADI I ŠILJEŽADI ............................. 86
TOV ODRASLIH OVACA ............................................................................ 88
ISHRANA PRIPLODNIH OVNOVA .......................................................... 90
PEOIZVODNJA STOČNE HRANE ...................................................... 91
PROIZVODNJA KABASTE STOČNE HRANE NA
VLASTITOM ZEMLJIŠTU .................................................................................. 91
Prirodni i sejani travnjaci ...................................................................... 93
Revitalizacija i melioracija prirodnih pašnjaka ........ 94
Čišćenje i ravnanje pašnjaka ......................................................... 94
Sastavljanje smeše i izbor vrsta travno-leguminoznih
smeša ................................................................................................................. 94
Način iskorišćavanja travnjaka .................................................... 95
Iskorišćavanje travnjaka pašom ...................................................... 96
5
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
OBJEKTI I OPREMA ZA ODGOJ OVACA ............................... 101
NAČINI DRŽANJA OVACA ............................................................................... 101
UTICAJ KLIMATSKIH FAKTORA ............................................................... 103
OBJEKTI ZA OVCE .................................................................................................. 104
Oprema za ishranu ...................................................................................... 107
Oprema za napajanje ............................................................................... 113
Pregrade (ograde) ........................................................................................ 114
NEGA OVACA .............................................................................................................. 117
MAŠINSKA STRIŽA (ŠIŠANJE) OVACA ................................................ 118
OSNOVE ZA PLANIRANJE I IZGRADNJU
OVČARSKE FARME ............................................................................................. 123
TEHNOLOSKO-TEHNlČKI KONCEPT PROGRAMA
ZA IZGRADNJU ROBNIH GAZDINSTAVA SA 100, 200
I 300 OVACA ............................................................................................................... 127
Tehnički opis objekata za ovce ..................................................... 131
LITERATURA ............................................................................................................... 137
6
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
PREDGOVOR
Priručnik Ovčarstvo tehnologija proizvodnje namenjen je poljoprivrednim
proizvođačima, učenicima poljoprivrednih škola kao i studentima agronomskih
fakulteta.
Napisan je na osnovu angažovanosti pojedinih istraživača na međunarodnim i
domaćim naučnim projektima.
Projekti koji su najviše doprineli i omogućili izdavanje priručnika su:
o Međunarodni projekat Agronomskog fakulteta iz Čačka i italijanskog
instituta Lazzaro Spallanzani iz Milana pod nazivom: »Aktivnosti podrške
razvoju mlekarstva Srbije (regija Čačak)«,
o Tehnolološki projekat: »Primena savremenih tehnoloških postupaka u cilju
unapređenja proizvodnje i kvaliteta mleka (evidencioni broj: TR-6858B)«,
čiji je nosilac Institut za stočarstvo iz Zemuna i
o Tehnološki projekat: »Organizacija i unapređenje robnih farmera u
stočarstvu (evidencioni broj: BTR 5.05.0536.A)«, čiji je nosilac Agro-
nomski fakultet iz Čačka.
Autori
7
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
8
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
UVOD
Ovčarstvo Srbije, u pogledu produktivnosti zauzima nezavidan položaj,
bez obzira što posedujemo prirodne resurse i tradiciju. Naime, najveći deo
populacije naših ovaca čini pramenka (80%), od koje su u Srbiji najzastupljeniji
pirotski, sjenički i svrljiški soj, dok preostalih 20% čine cigaja (5%) i melezi
pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtenberškom i il d’ frans.
Prema statističkim pokazateljima, a i novijim istraživanjima prosečna
plodnost važnijih sojeva pramenke (pirotski, sjenički i svrljiški) iznosi 110%,
prinos vune 1.8 kg, mlečnost 45 litara (bez mleka koje posisa jagnje) a masa tela
jagnjadi 3.9 kg pri rođenju odnosno 20 kg pri uzrastu od 90 dana, tj. pred klanje.
U populaciji cigaje i meleza, produktivnost je nešto povećana, ali zbog malog
učešća u ukupnom broju ovaca efekti su neznatni (Selekcija u stočarstvu, 2005).
Glavni cilj i zadatak dugoročnog razvoja ovčarstva je povećanje
usvajanja robne proizvodnje na precizno profilisanim farmama koje će po obimu i
kvalitetu proizvoditi robu za domaće i inostrano tržište.
Opšta tendencija promena i razvitka ovčarstva biće usmerena na
koncentraciju zemljišta i drugih proizvodnih kapaciteta u veće proizvodne
jedinice, na specijalizaciju gazdinstva, primenu savremenih tehnoloških
postupaka u cilju unapređenja proizvodnje i kvaliteta mleka i mesa, kao i
višestrukog povećanja produktivnosti instaliranih kapaciteta i rada na
gazdinstvima.
Rekonstrukcija i razvoj ovčarstva odvijaće se kroz znatno povećanje
proizvodnje po grlu i jedinici poljoprivredne površine koje su danas na veoma
niskom nivou. Za to se predviđa duže vreme, znatna i kvalitetna sredstva,
podizanja nivoa znanja proizvođača, razvoj stručnih i naučnih službi i drugih
aktivnosti.
9
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
10
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
RASE OVACA
Rase ovaca mogu da se klasifikuju na nekoliko različitih načina.
1. Prema zemljama postanka sve rase ovaca se mogu podeliti na
domaće i inostrane.
2. Prema zoološkim obeležjima sve rase ovaca se dele prema obliku
i dužini repa na:
− kratkorepe rase ovaca čiji rep ima do 13 repnih pršljenova i
ne dopire do skočnog zgloba,
− dugorepe rase ovaca su one čiji rep ima uvek više od 13
repnih pršljenova i koji premašuje dužinom skočni zglob.
Dužina repa ovih rasa ovaca se najčešće kreće od 22-40 cm.
− masnporepe rase ovaca su one koje na repu nagomilavaju
velike količine masti (loja). Ove ovce mogu pripadati i
kratkorepim i dugorepim rasama ovaca.
− masnotrtične rase ovaca su kratkorepe ovce koje u predelu
korena repa i oko sednjačinih kvrga nagomilavaju velike
količine loja
3. Prema osobinama vune sve rase ovaca se mogu podeliti na:
− rase sa mešanom vunom
− rase sa dugom sjajnom vunom
− rase sa prelaznom vunom ka merinu
− merino rasa
− rase ovaca obrasle dlakom
4. Prema proizvodnim sposobnostima rase ovaca se dele:
11
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
− rase ovaca za produkciju vune
− rase ovaca za proizvodnju mesa i vune
− rase ovaca za produkciju mesa
− rase ovaca za proizvodnju mesa i loja
− rase ovaca za proizvodnju kože i loja
− rase ovaca za proizvodnju krzna i mleka
− rase ovaca za proizvodnju mleka i
− rase ovaca za proizvodnju mesa, mleka i vune (kombinovanih
sposobnosti).
DOMAĆE RASE OVACA
Najzastupljenija domaća rasa ovaca u Srbiji je pramenka, koja čini 80%
od ukupnog broja ovaca. Druga domaća rasa po brojnosti je cigaja i na nju dolazi
oko 8,5% grla. Pored ove dve rase, u relativno malom broju, svega 0,5%, nalazi
se jezersko solčavska rasa ovaca i neznatni broj otpada na domaćeg merina.
Preostali broj ovaca koji se danas gaji u našoj zemlji čine razni tipovi
meleza.
Pramenka
Pramenka je pojam koji označava primitivnu ovcu, slabih fizioloških
svojstava, koja je nastala u oskudnim uslovima ishrane i nege, a na koje se
kroz duži niz godina dobro adaptirala. Vrlo je otporna i izdržljiva.
Pramenka nekada je bila raširena po čitavoj Evropi. Intenziviranjem
poljoprivredne proizvodnje, primitivna pramenka je potosnuta produktivnijim
rasama, tako da se u većem procentu održala samo na jugu Evrope i to
posebno na Balkanskom poluostrvu.
U Srbiji se pramenka gaji na vrlo ekstenzivan način. U toku letnjeg
perioda sve vreme provodi na planinskim pašnjacima, koji su najčešće oskudni u
12
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
prinosu najvrednijih hranljivih materija, zbog siromaštva u pogledu botaničkog
sastava paše. Zimi se drže u objektima, nastrešicama i nehigijenskim štalama, gde
najčešće gladuju. Mnogi odgajivači ove rase ovaca, u potrazi za hranom, u jesen
odlaze sa svojim stadima sa planina u ravničarske regione udaljene i po nekoliko
stotina kilometara jer na ovim područjima u toku zime ovce najčešće nisu u
mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe u hranljivim materijama.
U našoj zemlji postoji više sojeva pramenke, koji se međusobno
razlikuju po veličini, prinosu, kvalitetu i boji vune. Zajedničke eksterijerne odlike
svih sojeva pramenke su: duga i uska glava, ovce su šute, ređe rogate, ovnovi su
po pravilu rogati.
Vrat je srednje dužine, ili dugačak, ali dosta uzan i slabo muskulozan.
Trup je srednje dužine i po pravilu nešto duži od visine grebena. Širine su slabo,
pa i nedovoljno izražene. Grudni koš je srednje dug, dubok, ali uzan i pljosnat.
Rebra su pljosnata i pružaju se koso unazad. Širina leđa i sapi je slabo izražena.
Noge su snažne sa jakim kostima, koje su povezane čvrstim zglobnim
vezama. Pramenka ima čvrste papke koji su izdržljivi na duga pešačenja i terene.
Svi sojevi pramenke su kasnostasne životinje, koje polno sazrevaju sa
16-18 meseci, a porast završavaju u starosti od 3-4 godine.
Pramenka je ovca kombinovanih proizvodnih svojstava (meso-mleko-
vuna). Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa pramenke je dosta skromna, u
zavisnosti od sojeva i nivoa ishrane, odnosno stepena utovljenosti životinja.
Živa mera ovaca kreće se između 25 i 55, a ovnova između 35 i 80 kg. Od
istih faktora zavisi i randman mesa, koji se kreće od 40-50 %.
Proizvodnja mleka pramenke je relativno mala, a znatno varira između
sojeva (od 40-100 litara i više u laktaciji od 6 meseci) i usled uticaja ishrane.
Težina runa u proseku iznosi 1,4 kg. Randman vune se kreće od 55-70
%. Runo pramenke je sastavljeno, kao što i samo ime kaže, od pramenova koji
su otvoreni0, dugački, grubi, šiljasti ili levkasti kod rudih pramenki. Vuna je
mešana i sastoji se iz osjastih vlakana i puha. U zavisnosti od zastupljenosti
osjastih vlakana i puha razlikuju se sojevi pramenke sa grubom i sojevi sa
13
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
rudom vunom. Pramenka je slabo obrasla vunom po trbuhu i donjem delu
vrata, a noge, glava i uši su joj obrasli dlakom.
Boja runa je najčešće bela, mada kod nekih sojeva pramenke runo
može biti mrko pa čak i crno, dok ih je veoma mali broj sa šarenim runom.
Dlaka koja pokriva lice i noge može biti različite boje, bele, crne, pravilno ili
nepravilno šarena, žuto-bela, crno-bela, zatim žuta i prskana (bela sa crnim,
žuta sa belim i slično).
Plodnost pramenke je relativno dobra. Od 100 ojagnjenih ovaca dobija se
100-110 jagnjadi. Porođajna težina ovih jagnjadi je između 2 i 4 kg, što zavisi od
soja i nivoa ishrane majki. Jagnjad su otporna, a mortalitet je nizak.
U našoj zemlji postoji veliki broj sojeva pramenke koji su nastali u
različitim klimatskim i ishrambenim uslovima. Imena su dobivali, obično,
prema području postanka, planini i slično. Najpoznatiji sojevi pramenke su:
sjenički, svrljiški, krivovirski, šarplaninski, ovčepoljski, kosovski, metohijski,
pivski i drugi. Svi sojevi pramenke mogu se podeliti u dve grupe i to sojeve sa
rudom i sojeve sa grubom vunom.
Sojevi pramenke sa rudom vunom
U grupu pramenki sa rudom vunom spadaju sledeći sojevi:
− sjenički,
− svrljiški i
− šarplaninski
Telo ovih životinja obraslo je nešto finijom (rudom) vuno nego u
gruborunih pramenki.
Runo im čini prelaz od otvorenog do poluotvorenog. Sastavljeno je od
pramenova levkastog oblika.
Pramenovi ovaca rude pramenke su kraći, a runo pretežno sastavljeno od
prelaznih vlakana. Zbog veće gustine vune i finijeg vlakna, prinos i kvalitet vune
ovih sojeva pramenke je bolji nego u gruborunih.
14
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
Sjenička ovca
Sjenička ili pešterska ovca dobila je ime po mestu Sjenici na
Pešterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije na nadmorskoj visini
preko 1000 metara.
Sa Peštera se ova ovca, zadnjih decenija, proširila na skoro ceo
zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore, a ima je i u Bosni i Hercegovini.
Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva pramenki. Visina
grebena ovaca iznosi oko 65, a ovnova 70 cm. Masa tela ovaca je u proseku
45, a ovnova 60 kg. Randman mesa je oko 42%. Grudi su joj dosta duboke, ali
je grudni koš uzan.
Glava sjeničke ovce je obrasla dlakom koja je najčešće bela, sa crnim
kolutovima oko očiju, s crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i sa crnim
vrhovima ušiju.
Noge su joj takođe obrasle dlakom, najčešće bele boje, a mogu biti
crne ili prskane (crno-bela).
Sjenička ovca je dosta dobro obrasla vunom po donjem delu vrata i po
trbuhu. Runo je otvoreno do poluotvorenog, a prinos relativno mali. Godišnji
nastrig vune ovaca iznosi 1,4, a ovnova 2 kg. Finoća vlakna iznosi oko 38
mikrona, što znači C i D sortiment. Prema nekim saznanjima ovako fini
sortiment vune sjenička ovca ima zbog toga što su u njenom stvaranju
učestvovale azijske ovce s finom vunom, koje su Turci gajili na Balkanu u
toku petstogodišnje vladavine.
Vijugavost vlakna je slaba, a randman vune iznosi oko 70%.
Prosečna mlečnost sjeničke ovce u laktaciji od 5-6 meseci se kreće od
60-80 litara računajući i mleko koje jagnje posisa.
Od 100 ovaca dobije se 11o-13o jagnjadi. Sjenička ovca spada u
grupu dugorepih ovaca. Kasnostasna je jer prvi put ulazi u priplod sa 18
meseci, a porast završava u starosti od 3-4 godine. Ovce su šute, a ovnovi
imaju dobro razvijne rogove u obliku spirale.
15
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
Svrljiški soj
Ovaj soj pramenke ime je dobio po Svrljiškim planinama, gde joj je i
mesto odgajivanja.
Svrljiška ovca obrasla je belom vunom. Lice i noge obrasle su joj belom
dlakom sa crnim tačkama, a na čelu ima ćubu.
Ova pramenka spada u krupnije sojeve. Visina grebena ovaca je oko 60,
a ovnova 60-65 cm. Odrasle ovce su teške prosečno oko 36 kg, a ovnovi oko 45
kg. Randman mesa kod odraslih grla iznosi oko 48%.
Svrljiški soj ima najbolju obraslost od svih sojeva, što utiče i na težinu
runa. Debljina vunskih vlakana je oko 36 mikrona (C i D sortiment). Pramen je
levkast, a runo poluotvoreno. Godišnji nastrig vune u proseku se kreće oko 1,5 kg
u ovaca i oko 2 kg u ovnova. Randman vune iznosi oko 55%.
Prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 8o
litara, računajući i količinu mleka koju jagnje posisa.
Plodnost ovih ovaca se kreće od 100-110%. Svrljiška ovca je
kasnostasna. Spada u grupu dugorepih ovaca. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti
šuti ili pak rogati.
Svrljiška ovca je veoma cenjena na čitavoj teritoriji istočne Srbije, tako
da je i najrašireniji soj pramenke na tom području. Izvan ovog areala
rasprostiranja ova ovca se nije dalje širila.
Šarplaninski soj
Ovaj soj ovaca se dosta gaji u Makedoniji gde čini oko 30% od
ukupnog broja ovaca u ovoj Republici. Dosta se gaji i na Kosovu, u regionu
Šar planine, po kojoj je i dobila ime.
Spada u kratkorepe ovce, a po veličini formata pre se može svrstati u
male, nego u srednje velike ovce. Visina grebena joj je oko 58 cm. Telesna masa
ovnova iznosi u proseku 45-50 kg, a ovaca 32-35 kg. Randman mesa odraslih grla
iznosi 45%.
16
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
Ovaj soj je jedini soj domaće pramenke koji ima čisto belu vunu, bez
crnih ili sinjavih vlakana. Glava i noge su obrasle dlakom, koja je takođe bele
boje, bez ikakvih pigmentiranih mesta.
Obraslost vunom šarplaninske ovce ne zadovoljava. Runo je otvoreno,
često podeljeno duž kičmenog stuba, pramenovi su šiljasti. Ovce daju prosečno
godišnje 1,3 kg, a ovnovi1,6 kg neprane vune, čiji je randman oko 60%. Debljina
vunskih vlakana se kreće od 35-37 mikrona (C i D sortiment).
Prosečna mlečnost ove ovce je 90 litara, računajući i količinu koju jagnje
posisa. Od 100 ovaca dobija se 100-105 jagnjadi. Životinje su kasnostasne. Ovce
su šute, a ovnovi rogati.
Sojevi pramenke sa grubom vunom
U ovu grupu spadaju svi sojevi pramenke čije runo sačinjavaju gruba
i osjasta, a veoma mali procenat finih i prelaznih vlakana. Runo je otvoreno, a
pramenovi su dugački i šiljasti.
Zbog lošeg kvaliteta vlakna, vuna ovih ovaca nije interesantna za
potrebe tekstilne industrije, nego služi kao sirovina u domaćoj radinosti, za
izradu najgrubljih tkanina.
Najpoznatiji sojevi pramenke sa grubom vunom su:
• pirotski,
• krivovirski,
• bardoka,
• karakačanski,
• pivski i drugi.
Pirotska ovca
Ova ovca je najrasprostranjenija na području Pirota, po kome je i dobila
ime.
Pirotska ovca spada u grupu dugorepih ovaca. Visina grebena joj je oko
55 cm. Masa tela odraslih ovaca iznosi prosečno 36-41 kg, a ovnova 50-55 kg.
17
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
Randman mesa odraslih grla je 45-47%, a kod jagnjadi oko 50-52%, što zavisi
od stepena njihove utovljenosti. Od 100 ovaca dobija se 110-115 jagnjadi.
Ovce su obrasle belom vunom, a ima i grla sa crnom i sinjavom
vunom. Godišnji nastrig neprane vune iznosi1,2-1,4, a u ovnova oko 1,5 kg.
Finoća vunskog vlakna je u proseku 4o mikrona (C i D sortimenta).
Randman vune se kreće oko 60%. Od vune pirotske ovce, u Pirotu i okolini, se
izrađuju nadaleko poznati pirotski ćilimi.
Za 6 meseci laktacije ova ovca proizvede 75-80 litara mleka, računajući
i mleko koje posisa jagnje. Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi rogati.
Od 1954.godine počeo je rad na oplemenjivanju ove ovce sa ovnovima
Merino Arl i Virtemberške rase. Koristeći se metodom kombinacijskog
ukrštanja, uz primenu rigorozne selekcije, stvoren je mnogo produktivniji
genotip, tzv. pirotska oplemenjena ovca.
Krivovirski soj
Krivovirska ovca uzgaja se u Srbiji, u okolini Krivog Vira, po kojem je
i dobila ime.
Spada u grupu srednje krupnih pramenki. Prosečna telesna masa ovaca
je oko 38 kg, a ovnova 50 kg.
Runo je otvoreno, sastavljeno od šiljastih pramenova, a kod boljih zapata
može biti i poluzatvoreno, jer je ovaj soj na prelazu između rude i gruborune
pramenke. Prosečan godišnji nastrig neprane vune iznosi oko 1,5 kg kod ovaca i
oko 2 kg kod onova. Finoća vlakna je oko 40 mikrona. Randman vune iznosi u
proseku 60%.
Vuna je bele boje. Glava i noge su obrasle dlakom, koja je jednobojno
žute ili prskano žute boje. Na čelu i po temenu glave nalaze se dugački
pramenovi vune koji obrazuju ćubu.
Prosečna mlečnost ovih ovaca je 30 kg, bez mleka koje posiše jagnje.
Prosečna plodnost se kreće do 110%. Spada u grupu kratkorepih ovaca.
Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijene, spiralne rogove.
18
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
Beli metohijski soj
Beli metohijski soj pramenke je autohtona ovca koja je rasprostranjena
u Metohiji, po kojoj je i dobila ime. Pored Metohije uzgaja se i na Kosovu, a
gaji se i u nekim delovima Crne Gore.
Metohijska ovca je potpuno bele boje, po kojoj je i dobila ime Bardoka
ili Barloka (na šiptarskom znači bela ovca).
Životinje su obrasle belom vunom po celom telu, a glava, uši i noge
belom dlakom.
Runo je otvoreno, sastavljeno iz vrlo grubih osjastih vlakana (preko 80
mikrona), i puha što mu u proseku smanjuje grubost, te je finoća vune E
sortimenta (oko 45 mikrona). Vlakna su bez vijuga. Godišnji nastrig vune ovaca
je 1,5-2 kg, a kod ovnova oko 2,5 kg. Randman vune se kreće oko 65%.
Bardoka spada u krupnije sojeve pramenke. Visina grebena odraslih
ovaca iznosi 62, a odraslih ovnova 70 cm. Telesna masa ovacakreće se od 38-45
kg, a ovnova 60-67 kg.
Bela metohijska ovca ili bardoka smatra se jednom od najmlečnijih
sojeva pramenke u našoj zemlji. U dosta skromnim uslovima gajenja u proseku
daje oko 100 litara mleka, računajući i količinu koju jagnje posisa (za 6 meseci
laktacije). Međutim, plodnost joj je slabo izražena. Od 100 ovaca dobija se 105
jagnjadi.
Spada u grupu kratkorepih ovaca. Kasnostasna je. Ovce su šute, a ovnovi
imaju snažne rogove.
Karakačanski soj
Karakačanska ovca je autohtona pramenka, koju su još davno gajili
Vlasi i Karakačani.
Spada u najsitnije sojeve pramenke. Visina grebena ovaca u proseku
iznosi 55, a ovnova oko 60 cm. Telesna masa odraslih ovaca kreće se od 23-
40 kg, a ovnova oko 35 kg.
19
Aktivnosti podr{ke razvoju mlekarstva Srbije (regija ^a~ak)
Životinje su obrasle karakterističnom crnom vunom, koja u manjem
broju slučajeva može biti mrka, ili pak bela. Lice, uši i noge su obrasle
kratkom crnom dlakom. Runo je sastavljeno iz otvorenih pramenova sa
vlaknom bez vijuga. Prosečna finoća vunskih vlakana je oko 45 mikrona.
Godišnji nastrig neprane vune u ovaca se kreće 1,1-1,3, a 1,5 kg u ovnova.
Randman vune iznosi oko 60%.
Prosečna mlečnost po ovci je oko 25 litara (bez mleka koje jagnje
posisa). Karakačanska ovca je čvrste građe tela, snažne konstitucije. Skromna
je i veoma otporna, ali slabo proizvodna. Spada u grupu izrazito kratkorepih
ovaca. Kasnostasna je. Od 100 ovaca dobija se oko 105 jagnjadi. Ovnovi su
rogati, a ovce šute, s tim što se rogatost javlja i kod njih u manjem broju
slučajeva (do 10%).
Pivska ovca
Pivska ovca je autohtona pramenka koja se od pamtiveka uzgaja u
Crnoj Gori. Živi u veoma surovim uslovima, ali ipak ima dosta dobre
proizvodne rezultate, te je zbog toga veoma popularna ovca i na nju otpada oko
17% od ukupne populacije koja se uzgaja u Crnoj Gori.
Pivska ovca je dosta krupna. Visina grebena odraslih ovaca iznosi 63-
65, a ovnova 68-70 cm. Masa tela ovaca se kreće od 50-52, a ovnova 62-65 kg.
Ovce su obrsle vunom bele boje sa izvesnim procentom sinjavosti.
glava, uši i noge su obrasle kratkom, belom dlakom sa sitnim pegama crne boje.
Runo je otvoreno, sastavljeno od šiljastih pramenova. U runu dominiraju gruba,
osjasta vlakna. Godišnji nastrig neprane vune iznosi u proseku 1,3-1,5 u ovaca i
1,8-2 kg u ovnova. Vuna je veoma gruba i spada u sortiment E, a ređe u D.
Randman vune je oko 65%.
Pivski soj pramenke poznat je po dobroj proizvodnji mleka. Tako
utvrđeno je da za oko 200 dana laktacije ova pramenka daje oko 110 litara mleka.
Po zoološkoj klasifikaciji spada u dugorepe ovce. Kasnostasna je. Plodnost ovaca
se kreće od 110-120%. Ovnovi imaju dobro razvijene rogove, a i ovce su u većini
slučajeva rogate.
20
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje
Privorski soj
Ovaj soj ovaca dobio je ime po Privoru, mestu u centralnoj Bosni.
Spada u pramenke srednje veličine, otvorenog runa. Snažnog je skeleta i
čvrste konstitucije. Telesna masa ovaca je 35-40 , a ovnova 60-65 kg.
Životinje su obrasle vunom bele boje, a noge i glava pokrivene su
pigmenturanom dlakom (veća ili manja crna polja ili pege). Prosečan prinos vune
ovaca je 1,5, a ovnova oko 2 kg. Finoća vune je oko 42 mikrona, a randman oko
65%.
Ukupna godišnja proizvodnja mleka ove pramenke je oko 100 litara.
Od 100 ovaca dobija se oko 110 jagnjadi. Kasnostasna je. Spada u grupu
dugorepih ovaca. Ovce su šute, a ovnovi imaju dobro razvijene rogove.
Cigaja
Cigaja je naša najproduktivnija rasa ovaca, kombinovanih
proizvodnih osobina (vuna-meso-mleko). Rasprostranjena je u regionima naše
najintenzivnije poljoprivredne proizvodnje, u Vojvodini, Baranji i Slavoniji.
O postanku cigaje nema tačnih podataka, smatra se da je u našu
zemlju, još u 18 veku, uvežena iz Rumunije. Osim u Jugoslaviji cigaja se
uzgaja u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji i u manjem broju u Bugarskoj.
Cigaja je krupna rasa ovaca, čvrste građe tela i snažne konstitucije.
Glava joj je srednje veličine, ali dosta uzana. Ovnovi imaju više, a ovce
manje ispupčen profil. Uši su


Use: 0.2373